U snežno subotnje jutro, 25. januara, neposredno pred godišnju skupštinu Udruženja za zaštitu velike droplje, članovi udruženja zabeležili su u svoj terenski dnevnik viđanje 9 droplji na lokalitetu Vajlerka.
Lokalitet Vajlerka nalazi se istočno od puta Mokrin – Crna Bara, blizu rumunske granice. Predstavlja kompleks obradivih površina na kojima se sreće i uljana repica, omiljena hrana velike droplje u zimskom periodu. Nažalost, poljoprivrednici nisu zasejali uljanu repicu ove sezone, pa se droplja snalazi sa ostacima poljske gorušice, biljke vrlo slične uljanoj repici.
Vajlerka, koja nije deo SRP „Pašnjaci velike droplje“, je tradicionalno zimovalište velike droplje, a na ovom lokalitetu se može videti već u jesen.
...
Samo par dana ranije u Mokrinu je izmereno 15 stepeni. Sada je temperatura pala ispod nule, a ceo atar prekrio je sneg. Za nas istraživače, ovo je odlična prilika za izlazak na teren, jer nam sneg olakšava da uočimo živa stvorenja.
Na četvrtom kilometru od Mokrina, na putu Mokrin – Crna Bara, nalazi se odvajanje na desno – zemljani put koji vodi pravo prema rumunskoj granici. Vozeći se ovim zavejanim putem, primetili smo jato velikih droplji na potezu prema „Letkovom salašu“. Zbog daljine i blagih neravnina terena izbrojali smo tek 6 – 7 droplji. Po poslednjim informacijama, iz različitih izvora, pouzdano znamo da se u Vajlerci nalazi jato od 9 droplji. Nastavljamo da se šunjamo dalje, do najbližeg bunkera, koji predstavlja odlično mesto za postavku opreme i posmatranje.
To je bilo to! Devet droplji, poređanih kao na tacni, šćućurile su se pred iznenadnim naletom snega. Jedna je malo izdvojena iz grupice i čuva stražu dok su i ostale svakako na oprezu. Na uvećanoj slici jasno se vidi osam jedinki dok deveta glavica izviruje iza žbuna, otprilike na sredini, između krajnje desne droplje i ostale grupice.
Tu ostajemo dok nam se ruke nisu potpuno zaledile, a onda krećemo dalje u potragu za matorim mužjakom.
Ovaj put ipak nismo bili te sreće. Pretpostavljamo da otišao da „prošeta“ do Rumunije. Ptica ne poznaje državne granice pa nije ni svesna koliko nam otežava posao. Ali, nismo gubili volju nego smo samo nastavili da uživamo u predivnom panonskom pejzažu..
Zekan se umiva jutarnjim snegom
Srne graciozno posmatraju grupicu istraživača velike droplje, sa sigurne udaljenisti
Stari salaš, prava zimska idila
I ko bi rekao, u povratku za Mokrin – grtal'ca! Sneg ipak nije iznenadio putare ovog puta
Dok se vraćamo za Mokrin razmišljamo o trenutnom broju jedinki velike droplje. Već duže vreme nemamo pouzdan podatak (prošle godine nije bilo zimskog brojanja). Nadu nam uliva sustret sa lovcima („L.U. Perjanica“ - Upravljač SRP „Pašnjaci velike droplje“), koji su nam kasnije, tog poslepodneva, objasnili da imaju podatke o većem broju jedinki velike droplje. Ostaje nam da sačekamo zimski cenzus..